Немачка је четврта по величини привредна сила на свету после САД, Кине и Јапана, али економски далеко најјача држава Европе. Део је највеће светске привреде – Европске уније. Немачка је богата и технолошки веома јака. Њена привреда је осетила тешкоће током 90-их година. Иако је спољна трговина врло успешна, незапосленост је један од главних проблема последњих деценија. Модернизација и припајање привреде Источне Немачке испоставио се као скуп и дугорочан проблем, са годишњем трансфером са запада на исток у износу од око 70 милијарди долара. Немачко становништво је у европском просеку старо, али комбинација са високом стопом незапослености, допринело је да се терет трошка за социјално осигурање увећа. Структурална крутост на тржишту радне снаге, укључујући строге прописе у дељењу плата на националном нивоу, учинили су незапосленост хроничним проблемом. Локална тржишта доживљавају проблеме, првенствено због социјалних бенефиција. Смањење пореза на добит и доходак у 2001. години није спречило пад у спољнотрговински размени.
Као део заједнице ЕУ-а, Немачка има важну позицију и у Европи. Немачка је многим земаља Европе најважнији партнер у увозу. Немачка највише извози машине, возила, хемикалије, метале, индустријске производе, прехрамбене производе, као и текстил. Најважнија привредна грана Немачке су услуге. У терцијарном сектору ради највећи број запослених (71%).Главни сектори су трговина, здравство и образовање, као и сектор осигурања у коме су многе немачке осигурачке куће најпознатије на свету.
Немачка привреда се, после деценије стагнације, полако опоравља. Као једна од најмногољуднијих чланица ЕУ-а, са потрошачима који важе као штедљиви, располаже великим бројем дисконтних супермаркета, који су, да би избегли високе трошкове посредника, у сталној потрази за што јефтинијим директним добављачима. Ипак, и поред тога што настоје да имају ниске цене у набавци, сви ланци супермаркета захтевају висок квалитет и прецизиран пословни однос који представља један од најбитнијих фактора за сарадњу са немачким предузећима. Индустријска роба се купује, углавном, преко великих посредника.